„Only God Forgives“ je jako težak film za gledati, a još teži za objasniti. Sama činjenica da je film imao premijeru u Kanu i da je i izviždan i bojkotovan (više od polovine ljudi koji su bili na premijeri je napustilo projekciju nakon samo 15 minuta filma) dovoljno govori o kakvom se projektu radi. Takođe, svako ko ceni filmove zbog dijaloga moze slobodno da ga preskoči. Ponajbolji evropski režiser, danski genijalac Nicolas Winding Refn ima iza sebe filmove kao što su Drive, Pusher, Bronson,Valhalla Rising, a sa ovim filmom je pokušao nadmašiti hvaljenog prethodnik Drive, kao i samog sebe. Meni se čini da je uspeo i da je evolvirao na probijanju granice kreativnosti njegovog filmskog stvaralaštva.
Radnja filma se dešava u Bangkoku i prati Džulijana (Ryan Gosling), dilera droge. Jedne večeri njegov problematični brat Bili (Tom Burke) ubija na brutalan način maloletnu prostitutku, ali umesto da ga uhapsi, policija u pomoć poziva tzv. Anđela osvete Čanga (Vithaya Pansringarm), policajca u penziji. On svojom rukom presuđjuje Biliju na jako čudan način. Za smrt svog prvorođenog sina ubrzo saznaje i Kristal (Kristin Scott Thomas), koja odmah putuje u Bangkok i zahteva od Džulijana da osveti smrt svoga brata.
