„Only God Forgives“ je jako težak film za gledati, a još teži za objasniti. Sama činjenica da je film imao premijeru u Kanu i da je i izviždan i bojkotovan (više od polovine ljudi koji su bili na premijeri je napustilo projekciju nakon samo 15 minuta filma) dovoljno govori o kakvom se projektu radi. Takođe, svako ko ceni filmove zbog dijaloga moze slobodno da ga preskoči. Ponajbolji evropski režiser, danski genijalac Nicolas Winding Refn ima iza sebe filmove kao što su Drive, Pusher, Bronson,Valhalla Rising, a sa ovim filmom je pokušao nadmašiti hvaljenog prethodnik Drive, kao i samog sebe. Meni se čini da je uspeo i da je evolvirao na probijanju granice kreativnosti njegovog filmskog stvaralaštva.
Radnja filma se dešava u Bangkoku i prati Džulijana (Ryan Gosling), dilera droge. Jedne večeri njegov problematični brat Bili (Tom Burke) ubija na brutalan način maloletnu prostitutku, ali umesto da ga uhapsi, policija u pomoć poziva tzv. Anđela osvete Čanga (Vithaya Pansringarm), policajca u penziji. On svojom rukom presuđjuje Biliju na jako čudan način. Za smrt svog prvorođenog sina ubrzo saznaje i Kristal (Kristin Scott Thomas), koja odmah putuje u Bangkok i zahteva od Džulijana da osveti smrt svoga brata.
The Menu je zanimljiva kombinacija crne komedije i trilera koju potpisuju režiser Mark Majlojd i scenaristi Set Reis i Vil Trejsi. Film je premijerno prikazan na festivalu u Torontu 10. septembra i pušten je u bioskopsku distribuciju 18. novembra posredstvom kompanije Searchlight Pictures.
Na samom početku filma vidimo velikog gurmana Tajlera (Nikolas Holt) i njegovu partnerku Margo (Anja Tejlor Dzoj) koji čekaju prevoz do restorana čuvenog kuvara Džulijana Slovika (suptilno impozantni Rejf Fajns). Ubrzo upoznajemo i ostale goste među kojima su bivša filmska zvezda i njegova asistentkinja, stariji par bogataša, trio finansijskih investitora i poznata kritičarka hrane koja je otkrila Slovika. Čuveni kuvar je prava zvezda večeri, planira jela i nadgleda njihovu pripremu, a uskoro saznajemo da ova večera neće biti kao druge.
Verovatno nisam jedini koji je od ovog filma očekivao laganu satiru kulinarske industrije, a dobio surovu kombinaciju komedije i horora koja gostima restorana nudi malo milosti u svojoj uvrnutoj igri klasne i kulturne borbe. The Menu se bavi velikim idejama i zbog toga sve u njemu deluje ispunjenije i ozbiljnije nego što zapravo jeste, ali autori uglavnom žele da se podsmevaju onima što umetnost/kreiranje sadržaja shvataju previše ozbiljno, onima što ih ne shvataju dovoljno ozbiljno, kao i onima što misle da bi mogli da urade isto tako dobro ili bolje od nekoga ko zaista zna šta radi.
Projekat X (Project X) je film koji je izašao 2012 godine ali je i dan danas izuzetno popularan medju tinejdžerima pa i starijima. Film se navodi kao komičan, što i jeste, ali po mom mišljenju na neki način je i poučan. Radnja filma prati Thomas-a (Thomas Mann), Costa-u (Oliver Cooper) i J.B.-a (Jonathan Daniel Brown), trojicu srednjoškolaca koji planiraju da postanu popularni tako što će organizovati rođendansku žurku, kako bi se proslavili. Kako noć protiče, čitav plan izmiče kontroli pa sebi uništavaju život. Ja sam lično ovaj film gledala 3 puta i jednostavno mi je neverovatan.
Od načina na koji Blurs tretiraju komšiju koji traži tišinu do činjenice da je jedina osoba koja odbija piće mogući psihopata, sve je interesantno. Cilja na dno i pogađa metak, što mi se i svidja.
Svakako topla preporuka.
