recenzije filmova

Mi smo Jana, Mina, Pavle i Marija. Pohadjamo drugi razred gimnazije "Sveti Sava" i ovo je naš školski projekat!

Veoma nam je zanimljivo i svidja nam se, a nadamo se da će se i Vama svideti naše recenzije! 

Napišite svoje mišljenje i komentare!

Uživajte!

Ovo je treća adaptacija Netflikovog dugometražnog filma Stivena Kinga (Džeraldova igra, 1922) i, koliko god vredi, mislim da sigurno mogu da naprave još. „U visokoj travi“ nije besprekoran, ali je zabavan, estetski prijatan i ima sjajnih delova u inače mešanoj torbi.

Mnogi ljudi su i nazivaće "U visokoj travi" besmislenim ili praznim, a istina je da je njegova najveća mana skoro minijaturna radnja. Priča nikada ne vodi ni do čega šokantnog, ogromnog ili, pa, ni do čega dovoljno zadovoljavajućeg. Plitkost glavne priče nadoknađena je otrcanim sporednim zapletima nekih od likova. Nažalost, nisam doživeo novelu i ne mogu da pravim nikakva poređenja. Pročitao sam mnogo Kinga. Pored priče, postojali su i drugi aspekti koji su me držali da gledam i da se bavim. Komplimenti snimatelju i snimateljima i tonskim ekipama – tehnički „In the Tall Grass“ je poslastica, stilska rešenja dodaju mnogo atmosferi, a dizajn zvuka je vrsta koja može da vas naježi s obzirom na to da imate hardver meloman. Pored tehničke strane filma, gluma je i na vrhunskom nivou, koliko bi to moglo biti s obzirom na scenario i likove. Verovatno ćete shvatiti da vam nije stalo do jednog ili nekoliko njih, ali ako je jedno sigurno, to je da Patrik Vilson definitivno neće propustiti da se zabavi. Pejsing je prilično dobar - srednji deo bi mogao biti sporiji, ali se ponovo pojačava.

Sve u svemu, „U visokoj travi“ je komad za raspoloženje, ako ne tražite mnogo sadržaja, ovo je dobar horor film za gledanje glasno i u mraku. Poješću svaku adaptaciju Stivena Kinga, a ova je naravno iznad proseka. Moja ocena: 7/10.

Lenni Kravitz je najbolje znao... Ako ostavimo muzičke reference, ovaj film se nastavlja odakle nas je Breaking Bad ostavio. Dakle, dovoljno je reći da je ovo napravljeno za ljubitelje emisije. Pretpostavljam da ste gledali TV emisiju, stoga nemojte čitati dalje, ako niste.

Činilo se da je poslednja epizoda Breaking Bad zaokružila stvari. Skoro svi labavi krajevi su bili zategnuti. Naročito kada je u pitanju Volter Vajt. A šta je bilo Breaking Bad ako ne emisija o učitelju koji je postao ovoliki negativac? Pa, Aron Pol je imao nešto da kaže o tome. A pošto je njegov lik i dalje imao šta da nam ponudi ... tvorac Breaking Bada je osetio da može da zadovolji potrebu fanova da imaju više.

A za fanove film je pun malih delova povratnih poziva i lepih referenci. Da ne spominjemo neke flešbekove sa nekim od naših omiljenih likova (za mrzenje). Dakle, da, razumem ako neki smatraju da ovo podriva kraj stvarne TV emisije, ali to bi propustilo širu sliku (bez igre reči). Da, nije postojala apsolutna potreba za ovim filmom, ali ono što on radi je da se proširuje na kraju i daje nam nešto što prevazilazi TV emisiju i možda je čak podiže - da ne spominjemo da će mnogi ljudi ponovo pogledati originalnu seriju... čak više nego Better call Saul ih je naterao da to urade (šou koju još nisam gledao) ...

Iznenađujuće dobro snimljena sa pažnjom i na ogromne razmere i na intimne detalje, ova nemačka odiseja iz Prvog svetskog rata možda nema mnogo novog da kaže, ali je sastavljena sa takvom veštinom i uvidom da privlači pažnju od početka do kraja. Redatelj Edvard Berger dodaje umetničke dodire do kraja i pronalazi izuzetne nijanse u različitim situacijama. A nemačka perspektiva dodaje izrazito originalan dodir.

U proleće 1917. 17-godišnji Pol (Kamerer) falsifikuje očev potpis da se pridruži nemačkoj vojsci sa školskim drugovima. Optimističan i ponosan što služi svojoj zemlji, on sa entuzijazmom kreće u bitku. Pravi užasi ratovanja otkrivaju se skoro odmah, a Pol pronalazi trajno prijateljstvo sa starijim vojnikom Katčinskim (Šuh). U međuvremenu, broj leševa na bojnom polju eskalira, pa komandant Ercberger (Bruhl) očajnički pregovara o miru sa francuskim generalom Fošom (de Montalamber), a pitanje je ko je spreman da izgubi obraz.

Na početku uznemirujuće smelim prikazom ratne mašinerije, kamera prati proces dok se uniforme palih vojnika recikliraju za nesvesne regrute. Zatim, dok se Pol suočava sa realnošću ratovanja, film se odvija u nizu električnih scenografija. Oni donose niz emocija, od bezbrižne avanture i bratstva do mračnog i ponekad potpuno mračnog saosećanja. Kao što se i očekivalo, košmarne bitke dovode do nekoliko zaista strašnih trenutaka sa kojima svaki čovek mora da se suoči sam.

U svojim pregovorima, Erzberger zloslutno primećuje: „Budite pošteni prema svom neprijatelju ili će on mrzeti vaš mir. Ovo je fino napravljen film sa odličnom glumačkom postavom koja je u stanju da otkrije niz zanimljivih tekstura u likovima. Dakle, dok primirje donosi i olakšanje i nove avanture, film i dalje ima stvari koje treba da kaže. Završne scene su prožete gorkom ironijom koja je gotovo nepodnošljivo jeziv podsetnik da je skoro 17 miliona ljudi poginulo ovom ratu, a nijedna strana nije ništa dobila.

„Only God Forgives“ je jako težak film za gledati, a još teži za objasniti. Sama činjenica da je film imao premijeru u Kanu i da je i izviždan i bojkotovan (više od polovine ljudi koji su bili na premijeri je napustilo projekciju nakon samo 15 minuta filma) dovoljno govori o kakvom se projektu radi. Takođe, svako ko ceni filmove zbog dijaloga moze slobodno da ga preskoči. Ponajbolji evropski režiser, danski genijalac Nicolas Winding Refn ima iza sebe filmove kao što su Drive, Pusher, Bronson,Valhalla Rising, a sa ovim filmom je pokušao nadmašiti hvaljenog prethodnik Drive, kao i samog sebe. Meni se čini da je uspeo i da je evolvirao na probijanju granice kreativnosti njegovog filmskog stvaralaštva.

The Menu je zanimljiva kombinacija crne komedije i trilera koju potpisuju režiser Mark Majlojd i scenaristi Set Reis i Vil Trejsi. Film je premijerno prikazan na festivalu u Torontu 10. septembra i pušten je u bioskopsku distribuciju 18. novembra posredstvom kompanije Searchlight Pictures.

Projekat X (Project X) je film koji je izašao 2012 godine ali je i dan danas izuzetno popularan medju tinejdžerima pa i starijima. Film se navodi kao komičan, što i jeste, ali po mom mišljenju na neki način je i poučan. Radnja filma prati Thomas-a (Thomas Mann), Costa-u (Oliver Cooper) i J.B.-a (Jonathan Daniel Brown), trojicu srednjoškolaca koji planiraju da postanu popularni tako što će organizovati rođendansku žurku, kako bi se proslavili. Kako noć protiče, čitav plan izmiče kontroli pa sebi uništavaju život. Ja sam lično ovaj film gledala 3 puta i jednostavno mi je neverovatan.